Zemljište kao sastavni deo ekosistema

 

Kada govorimo o zemljištu potrebno je pre svega da naglasimo da je reč o sastavnom delu ekosistema. Zemljište je podložno uticaju klimatskih uslova kao i živog sveta, te se deli na različite slojeve koji imaju svoja fizička, hemijska i biološka svojstva. Najvažnije svojstvo zemljišta je plodnost zemljišta, od kog zavisi i način obrađivanja. Za potrebe dobro obradive zemlje na tržištu se nalazi veliki broj mehaničkih pomagala, a mi vam predstavljamo Irgot tools, domaćeg proizvođača kvalitetnih sečiva i specijalno dizajniranih baštenskih alata.

Zemljište je podložno uticаju аtmosferskih i bioloških prilika kao što su temperаtura, voda, strujanje vazduha. Takođe, na proces stvaranja zemljišta utiču i živi orgаnizmi i životinje, pa tako ostаci uginulih životinja ulaze u sastav zemljišta kroz procese rаzgrаdnje i minerаlizаcije. 

 

Pogled na plodno zemljište - irgot poljoprivreda

Source:Freepik.com

 

Tekstura zemljišta 

 

Kada je reč o zemljištu razlikujemo ga po teksturi pa tako postoji i peskovito zemljište, zemljište sa ilovastom glinom, glina i slično. Plodnost zemljišta je dakle direktno uslovljena i teksturom zemljišta. Na plodnost zemljišta utiču i svojstva kao što su poroznost i aeracija, stepen vode u zemljištu, zagrevanje tla itd.

 

Plodno zemljište čine čvrste materije (mineralne i organske) kao i voda i vazduh. 

 

Sastavne materije su u zemljištu zastupljene u sledećem procentu:

 

Mineralna đubriva 

 

Mineralna đubriva su neorganske materije, koje mogu biti prirodnog ili industrijskog porekla, a koje sadrže elemente potrebne za razvoj biljaka. Njihov značaj po plodnost zemljišta jeste u činjenici da prehranjuju biljke uz pomoć azota, fosfora i kalijuma, kao i sekundarnih elemenata sumpora, kalcijuma i magnezijuma, kao i mikroelementi (Fe, Zn, Co, Mo..).

 

Mineralna đubriva omogućuju nesmetan razvoj biljaka te su potrebni za njihov normalan razvoj.

 

Nedostatak mineralnih đubriva utiče na razvoj biljke 

 

Mineralnim đubrivima: 

 

Najznačajnije hranljive materije koje sadrže đubrivo jesu azot i fosfor kao i manje količine kalijuma.

Veštačka đubriva

Prema hemijskom sastavu veštačka đubriva su mahom neorganske soli. Veštačko đubrivo postoji u čvrstom i tečnom stanju. 

 Prema osnovnom elementu koji sadrže veštačka đubriva dele se na: 

 

Veštačko đubrivo u čvrtom stanju

Source: Freepik.com

 

Organska ili humusna materija u zemljištu 

 

Organska materija sadrži biološke materije, koji se razgrađuju prilikom mineralizacije i prelaze u neorganski oblik. Dalje dolazi i do procesa sinteze novih organskih jedinjenja koja ulaze u sastav humusa. 

 

Humusne materije 

Humus nastaje usled humifikacije, mikrobiološke razgradnje i sinteze organskih materija. Razlaganjem organske materije nastaje CO2 , H2O, NH3 i druga neorganska jedinjenja, a brzina razlaganja zavisi od hemijskog sastava organske materije kao i od uslova u kojima se razvijaju mikroorganizmi ( pH vrednost, voda, kiseonik i sl.)

 

Mikroorganizmi učestvuju u razgradnji organske materije

 

Plodnost zemljišta zavisi i od humusa u zemljištu koji povećava njegove fizičke, hemijske i biološke osobine. Humus pospešuje biološku aktivnost zemljišta zahvaljujući mikroorganizmima.

 

Za pravilno korišćenje zemljišta bitno je poznavanje optimalnog nivoa humusa, pa tako ako je sadržaj humusa viši od optimalnog treba izbegavati organska đubriva, a povećati mineralizaciju, a ako zemljište ima niži nivo humusa od optimalnog, treba pojačati organska đubriva. Više o prirodnim oplemenjivačima zemljišta možete pročitati ovde.

 

Poroznost zemljišta

 

Na plodnost zemljišta utiče i poroznost odnosno vodeni i vazdušni uslovi zemljišta. Zemljišne pore omogućuju prolaz i rast korena biljaka, u njima se odvijaju procesi razgradnje mikroorganizama, vrši se prehrana biljaka i slično.

Treba znati da se sabijanjem zemljišta povećava zapreminska masa, odnosno smanjuje zemljišna poroznost. U tako sabijenim zemljištima aeracija je sporija dok je smanjen i nivo kiseonika. Osim toga, u takvim uslovima je povećan sadržaj ugljen-dioksida, smanjen je nivo vode itd. Zato je potrebno vršiti usitnjavanje i obrađivanje zemlje, koje je moguće i uz pomoć riljača.

 

Vazduh u zemljištu

 

Plodnost zemljišta zavisi i od gasova koji u njega dolaze iz atmosfere, a i u samom tlu nastaju gasovi usled biohemijskih procesa. 

Vazduh učestvuje u procesima razgradnje organske materije, doprinosi oksidaciji, mineralizaciji humusa i slično. 

 

Takođe, razmenom gasova između atmosferskog i zemljišnog vazduha obavlja se aeracija zemljišnih pora. Zapravo temperaturne razlike između atmosferskog i vazduha u tlu stvaraju neprekidnu cirkulaciju gasova iz tla u atmosferu. Osim toga, na brzinu aeracije, utiču i vlažnost tla kao i vetar. 

 

Vazduh je izvor kiseonika i azota u zemljištu

 

Vazduh čini:

 

Voda kao faktor plodnosti zemljišta

Source: Freepik.com

 

Voda u zemljištu 

 

Kada je reč o uticaju vode na plodnost zemljišta, ona je značajna kao rastvarač tla.

Voda u zemljištu ima nekoliko svojstava:

 

 

 

 

Zemljište je prema tome kompleksan sistem koji je direktno uslovljen različitim činiocima. Plodnost zemljišta je pokazatelj “zdravlja” tla i često može određivati njegovu namenu. Bilo da je reč o izgradnji objekata, pravljenju plastenika, uzgoju agrokultura uvek se vodi računa o kvalitetu i teksturi zemljišta.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.