Faza zimskog mirovanja 

 

Tokom zime zemljište predstavlja glavni izvor energije i hranljivih materija za biljke i životinje i čuva ih od smrzavanja. Kako bi zemljište bilo spremno za hladne zimske dane, preko je potrebna jesenja priprema zemljišta. U zimskom periodu bašta ne deluje kao mesto gde živi organizmi mogu da opstanu, dok je u stvarnosti drugačije. Kada se temperatura tokom zime spusti ispod 0°C, na površini zemlje se hvata mraz ili ledena pokorica.

 

Ledena pokorica tokom zimskog mirovanja - Irgot

Source: freepik

 

 

Različiti faktori utiču na debljinu mraza koji se formira na površini i ako jesenja priprema zemljišta ne dovede do postavljanja adekvatne izolacije, zemljište će tokom zime postati osiromašeno što će imati negativan uticaj na biljke. 

 

Nastanak ledene pokorice 

Tokom leta, sunčevi zraci greju zemlju koja upija toplotu dok tokom zime zemlja oslobađa toplotu da bi izjednačila temperaturu sa sve hladnijim vazduhom. S vremenom zemlja postaje sve hladnija, i kada temperatura dođe do nule, voda počinje da se ledi. Tako nastaju prvi slojevi ledene pokorice. Sa hladnijim vremenom, pokorica zahvata sve dublje slojeve zemljišta. 

 

Da bi se biljni svet sačuvao tokom zimskog perioda i donosilo plodove naredne godine, potrebno je pripremiti zemljište na način da zadrži što više toplote koju je prikupilo tokom toplih dana. Zbog toga se vrši jesenja priprema zemljišta tako što se zemljište izoluje organskim materijama koje su odličan prirodan izolator zemljišta i štite biljke od smrzavanja.

 

Mirovanje biljnih kultura tokom zime

 

Tokom leta biljke rastu i razvijaju se zahvaljujući sunčevim zracima i količini vode koju primaju. Sa dolaskom zime, biljkama je sve teže da dođu do hranljivih materija, pa se na različite načine prilagođavaju hladnim vremenskih uslovima. 

 

Jednogodišnje biljke poput kuruza, graška i tikvica imaju jednogodišnji životni ciklus tokom kog rastu i donose plodove. Tokom zime njihovo seme ostaje sačuvano pa se može zasaditi i sledeće godine. Dvogodišnje biljke kao što su cvekla, peršun i druge, imaju duži životni ciklus. Tokom prve godine razvijaju listove i rastu, stvarajući rezerve hrane kako bi sledeće godine donele plodove. 

 

Listopadno drveće se priprema za zimsko mirovanje odbacivanjem listova i usporavanjem rasta na jesen. Tokom zime voda se često ledi što negativno utiče na drveće jer smanjuje dostupnost vode. Zbog toga listopadno drveće koristi opalo lišće iz kog isparava voda i na taj način dolazi do vode tokom zime. 

Zimzeleno drveće ima debele igličaste listove koji su otporni na hladnoću. Tokom zime listovi se ponekad skupe kako bi manje bili izloženi hladnom vremenu. 

 

Izolacija zemljišta se vrši u proleće i jesen i potrebno je pripremiti zemljište za postavljanje organske izolacije. Da bi se pravilno izvršila priprema, potrebna je obrada zemljišta tako da na kraju bude meko i rastresito. 

 

Organska izolacija

 

Jesenja priprema zemljišta podrazumena obrađivanje zemlje baštenskim alatkama pre dodavanja organske izolacije.

 

Fino obrađeno i usitnjeno zemljište daje uslove da se korovi biljaka pravilno i razgranato šire i pomaže boljem razlaganju organske prihrane. Tako meko i rastresito zemljište ima bolji protok vazduha, pa organski sloj koji se nanosi na zemljište služi kao uspešna izolacija tokom zime. 

 

Prilikom odabira organske izolacije može se koristiti:

 

Malč – organski proizvod koji se najčešće pravi od kore drveta (jela, bor, smrča) i koristi se za pokrivanje biljaka tokom zime. Ovaj proces se naziva malčiranje i pored toga što sprečava razvoj korova, doprinosu boljem protoku vazduha i hranljivih materija. Na taj način, malč pomaže razvoju mikroorganizama u zemljištu. Odličan je izolator jer sprečava preterano hlađenje i zagrevanje zemlje, i na taj način sprečava razlike u temperaturi između vazduha i zemljišta.

 

 

Ledena pokorica tokom zimskog mirovanja - Irgot

Source: freepik

 

 

Kompost – predstavlja prirodnu materiju nastalu truljenjem biljaka i drugih organskih materija. Pored toga što zemljištu daje strukturu, koristi se kao prihrana biljaka zbog svojih hranljivih materija. Posebno je koristan kad je u toku jesenja priprema zemljišta jer pored toga što obezbeđuje hranu za zemljište, služi i kao izolacija tokom hladnih dana. 

Opalo lišće – koristi se za izolaciju usitnjeno jer na taj način voda lakše dolazi do korena biljaka. U slučaju usitnjavanja veće površine lišća može se koristiti oštra baštenska alatka koja će usitniti i pripremiti lišće za izolaciju.Treba obratiti pažnju da lišće ne bude previše zbijeno jer će se na taj način onemogućiti protok vazduha. 

 

 

Spremanje suvog lišća kao zimske izolacije biljaka - Irgot

Source:freepik

 

 

Baštenski radovi

 

Pre zimskom perioda vrši se jesenja priprema zemljišta kako bi se zemljište pripremilo za proleće, čime će aktivnosti oko sadnje biti olakšane. Iako su osušene biljke dobra hrana za zemljište tokom zimskih dana, potrebno je proveriti da na njima nema štetnih insekata ili nagoveštaja biljnih bolesti. Ako se zemljište izoluje, a ispod njega ostanu štetne materije, to može imati negativan uticaj na plodnost zemljišta sledeće godine i jesenja priprema zemljišta neće biti toliko uspešna. Biljne bolesti se lako prenose, čak i preko alata, pa treba obratiti pažnju da se alat drži čistim kako se bolesti ne bi prenele na ostatak zdravog zemljišta. 

 

Odlaganje baštenskog alata tokom zime - Irgot

Source: countrylife.co.uk

 

 

Nakon što je završena jesenja priprema zemljišta, priprema se alat kako bi bio spreman za proleće. Osnovno je da se alat opere radi uklanjanja prljavštine i korova. Ako je potrebno treba ga namazati uljem kako bi se obezbedila dugotrajnost. Takođe, alat trbea smestitii na pokriveno mesto kako bi se izbeglo habanje i rđanje. Neki alati su napravljeni od nerđajućeg čelika pa ih nije potrebno dodatno štititi, ali svakako trebaju biti na zaklonjenom i suvom mestu. Ovaj period je takođe podoban za kupovinu novog alata jer nije sezona baštenskih radova, pa se mogu iskoristiti vansezonski popusti kako bi se dopunio alat koji ne dostaje. 

 

Značaj orezivanja

Baš kao što je zemljištu potrebna jesenja priprema zemljišta, kod drvenastih biljaka orezivanje igra važnu ulogu u pravilnom rastu i razvijanju. Orezivanje se može obaviti pomoću raznih baštenskih alata, dok same biljke mogu i same odbaciti suvišne grane. 

Sve drvenaste biljke je potrebno orezivati, dok period orezivanja i količina zavise od tipa biljaka. Nekim biljkama je potrebno ukloniti i do polovine grančica kako bi nastavile sa pravilnim razvijanjem. 

 

Period orezivanja za listopadne biljke počinje u fazi mirovanja. Baš kao što se jesenja priprema zemljišta ne praktikuje tokom kišnog i vlažnog vremena, treba izbegavati orezivanje ako je vreme kišovito jer ako se orezuju delovi biljake koji su bolesni, zaraza se može lakše preneti na druge delove biljke.

 

 

Jesenje orezivanje biljaka - Irgot

Source: plantophiles.com

 

Ukoliko se u bašti nalazi zimzeleno drveće, ne treba ga previše obrezivati sem uklanjanja oštećenih i bolesnih grana. 

 

Ako u dvorištu postoji živa ograda, jesenja priprema zemljišta tada podrazumeva i njeno orezivanje jer je u tom periodu temperatura još uvek iznad 15°C. Na taj način se oblikuju sadnice i omogućuje im se dovoljno prostora i vazduha da budu još bujnije sledeće godine. U slučaju zbijenog prostora, potrebno je ukloniti sve grančice koje se prepliću ili ometaju rast i razvoj drugih grančica. Na taj način se usmerava pravilan razvoj biljke. 

 

Pravilno orezivanje biljaka je važno kako bi biljke pravilno rasle i razvijale se. Ako se orezivanje izvrši na pogrešan način biljke ostaju izloženije insektima i raznim bolestima. Zbog toga je važno ukloniti sve delove biljaka koje su oštećene kako mehaničkim tako i prirodnim putem. Pored toga što doprinosi zdravlju, redovno orezivanje biljaka ima i estetske prednosti, pa će učiniti da bašta izgleda zdravo, lepo i uredno. 

 

Iako baštenski poslovi često oduzimaju dosta vremena i energije, jesenja priprema zemljišta doneće veliko zadovoljstvo na proleće te će omogućiti da se biljni svet pravilno razvija što je prioritet svake bašte ili zelene površine.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.