Borba protiv korova 

 

Suzbijanje korova staro je verovatno koliko i priča o pojavi zemljoradnje. Možemo predpostaviti da su još od samih početaka bavljenja zemljoradnjom, paralelno sa poljoprivrednim kulturama, izrastale i korovne biljke koje su se podjednako isticale u borbi za opstanak.Ovo nadmetanje između korova i useva je sasvim razumljivo jer se svaka usevna površina oslanja na elementarne uslove razvoja, koji su u prirodnom okruženju jednaki za sve.Tako sunce, vetar, voda i zemljišni mikroelementi čine simbiozu koja pogoduje razvoju celokupnog biljnog sveta.

 

Naravno, vremenom je postalo očigledno da se kvalitetan prinos može postići samo uz suzbijanje korova koji poljoprivrednim usevima oduzimaju usevnu površinu i hranjive materije. Kada je reč o domaćem tržištu, u cilju što jednostavnijeg održavanja zemljišta kao i eliminacije korovskih biljaka, izdvojio se domaći proizvođač Irgot tools koji je tradicionalan baštenski alat redizajnirao i prilagodio boljim tehničkim svojstvima.

 

Raznovrsne korovske biljke - Irgot

Source:freepik

 

Korovne biljke su biljke koje rastu na usevnim površinama među uzgajanim biljkama, a pri tom nisu cilj proizvodnje. Uspešnost prihoda tako zavisi i od vrste i broja korova u usevu, pa je suzbijanje korova neminovna potreba za bogat prinos.

 

Za suzbijanje korova primenjuju se raznovrsne metode u vidu mehaničkog uklanjanja korova, čupanjem ili okopavanjem između useva, kao i i hemijske mere koje se brže sprovode, ali nose rizik od zagađivanja prirode i po ljudsko zdravlje. Hemijska sredstva koja se koriste protiv korova nazivaju se herbicidi. Metode suzbijanja korova imaju za cilj smanjenje populacije korovnih biljaka. Međutim korov je nemoguće u potpunosti uništiti, jer postoje različite korovne zajednice i različiti agroekološki uslovi, pa suzbijanje korova treba da bude u tolikoj meri da ne nanosi veću štetu usevima. Dakle, suzbijanje korova, svakako mora biti konstantna agrokulturalna mera.

 

Korovske biljke

 

Kao što smo rekli korovi nanose velike štete poljoprivrednim kulturama jer se podjednako sa njima nadmeću za prostor, vodu, svetlost i hranjive materije iz tla, a osim toga otežavaju obrađivanje zemljišta, žetvu ili berbu. Korovi su domaćini različitim biljnim patogenima, a invazivne korovne vrste čak mogu menjati ekosastave i potisnuti autohtone biljne vrste pa su i ekološki problem.

Korovi smanjuju kvalitet poljoprivrednih proizvoda dok konstantna potreba za njihovim suzbijanjem utiče na sam trošak proizvodnje.

 

Vađenje maslačka ručnom alatkom u cilju suzbijanja korova - IrgotSource:freepik

 

 

U užem smislu korovi su biljne vrste koje su svojim biološkim svojstvima najbolje prilagođene razvojnom ciklusu pojedinih kulturnih biljaka. Nazivaju se segetalnim korovima a u njih spadaju – korovi strnih žita, vinograda, voćnjaka i vrtova. 

U širem smislu korovi su sve štetne biljne vrste koje se pojavljuju na antropogenim staništima izvan oraničnih površina, i to mogu biti –  korovi livada, pašnjaka, kanala, šuma itd.

 

Mehaničko suzbijanje korova

 

Osim što se obradom zemljišta uništava korov, ovom merom se utiče i na  poboljšavanje svojstva zemljišta čime se povoljno utiče na rast i razvoj biljne kulture. Zahvaljujući dubokom jesenjem oranju, semenje korova se izlaže niskim temperaturama tokom zimskih meseci. Plitkim oranjem pre setve na dubini do 12cm, podstiče se klijanje korova, a za suzbijanje ovakvih korova koristi se riljač, dok se za uklanjanje srednjih i visokih korova može koristiti plevilica.   

 

Suzbijanje srednjih i visokih korova ručnom plevilicom - Irgot

 

 

Pojavu korova može suzbiti i sejanje biljaka između glavne kulture, kako bi se onemogućila pojava korovskih biljaka, a te međukulture mogu biti različite vrste trava i detelina. Takve biljke guše korove, a ne ometaju razvoj kulturne biljke. 

 

           Suzbijanje korova može biti mnogo delotvornije ukoliko se na zemljištu smenjuje više useva, nego kada postoji monokultura. Dok sadnja monokulturom dovodi do postepenog narušavanja plodnosti zemljišta, plodored podrazumeva smenjivanje useva čime se smanjuje i zakorovljenost.  

 

U svrhu pokrivanja zemljišta oko kulturnih biljaka koriste se pokošena trava, suvo lišće, treset, pesak i drugi materijal koji korovu ne dopušta izrastanje. Osim toga malčiranje reguliše toplotu i vlažnost tla.

 

Košenjem dolazi do odstranjivanja nadzemnog dela korova, gde za dalji rast korovska biljka nastoji stvoriti izdanak trošeći materije iz podzemnih delova. Na ovaj način se biljka sve više iscrpljuje i na kraju suši.

 

Biološko suzbijanje korova

 

Korovi kao i sve biljke imaju svog prirodnog neprijatelja, dok se suzbijanje korova kao biološka mera ogleda u pronalaženju organizama koji direktno utiču na pojedine vrste korovskih biljaka. 

 

U biološkoj borbi protiv korova primenjuju se i insekti, puževi, nematode i ptice koji se hrane korovskim biljkama na način da napadaju lišće ili cvet korova, uništavaju seme ili iscrpljuju koren biljke itd. 

 

Suzbijanje korova se vrši i putem mikroorganizama ili biljnih patogena – bakterija, virusa ili gljivica koji inficiraju korovske biljke. Određeni mikroorganizmi inficiraju samo određene vrste korovskih biljaka, dok same korovske biljke često služe i kao domaćini prouzrokovačima nekih bolesti. Prednosti ovakvog načina suzbijanja korova jeste u tome što patogen deluje ciljano i samoodrživo, dok sam korov ne može postati otporan na ovakva dejstva.

 

Bubamara uništava neprijatelja poljoprivrednih biljaka - lisnu vaš - Irgot

Source: puutarha.net

 

 

Herbicidi – preko hemijskih do organskih metoda suzbijanja korova

Opšte je poznato da je jedna od najbržih metoda koja se odnosi na suzbijanje korova upotreba herbicida, odnosno hemijskih sredstava radi suzbijanja ili uništavanja korovskih biljaka. Herbicidi mogu imati selektivno delovanje kojim se uništavaju samo pojedine vrste korova ili totalno delovanje za uništavanje svih vrsta korova. Izbor hemijskog sredstva i njegova primena pre svega zavisi od zastupljenosti vrste korova na određenom staništu, stepenu njegovog razvoja kao i od same vrste useva. 

 

Sintetički herbicidi se dele prema: 

 

Hemijsko zaprašivanje korovskih biljaka u međuredu - Irgot

Source:freepik

 

 

 

Usled heterogenosti korovskih vrsta nemoguće je primeniti jedan herbicid koji bi bio delotvoran u suzbijanju svih korovskih biljaka, a osim toga uništenjem jedne korovne vrste omogućuje se pojava drugim vrstama. Zato ne možemo svaku korovsku biljku koja izraste uz određenu poljprivrednu kulturu, smatrati štetnom već je važno poznavati koja korovna vrsta može opstati uz određenu poljoprivrednu biljku, a da joj pri tom ne šteti.

 

Pomenimo i da su pesticidi ekološki opasni  jer utiču na poremećaj ekološke bioravnoteže, ali i na zdravlje ljudi, pa je svakako potrebno da se pažnja usmeri na dobro razumevanje biopesticida

Biopesticidi 

Biopesticidi su preparati za zaštitu biljnih kultura koji se dobijaju od prirodnih materija biljnog i životinjskog porekla, mikroorganizama i minerala. Njihove karakteristike su: 

Njihovi nedostaci jesu kratkoročno delovanje i duži period početka delovanja što iziskuje veći broj tretiranja, a takođe, mogu biti toksični i za korisne insekte.

 

U borbi protiv korova je, dakle, potrebno poznavati biološka svojstva pojedinih korovnih vrsta kao i njihovu reakciju na odgovarajuće zaštitne mere kako bi njihovo dejstvo bilo najdelotvornije.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.